Došlo je neko čudno vrijeme u kojem ljudi oko mene stavljaju maske na svoja lica i stite se od nečega što se zove virus. Ja još nisam počeo da nosim masku a kaze mi Erdol da meni to ne treba i da će ovo brzo proći i da će i on prestati da je nosi. Znam samo da sam jedno vrijeme rijeđe izlazio vani i da smo izlazili na nocno pisanje i kakanje kao ilegalci u okupiranom Sarajevu 1942. godine.
Ovo ljeto nismo išli na more sto mi je jako teško palo ali sam se kupao u našoj rijeci na Dobrinji. Nije ni to bilo loše, osvježenje je godilo.
E onda je došla jesen i razočaranje, Nekakvi loši ljudi su dosli na moju livadicu i postavili su nekakve table na kojima je bio prekrižen pas i prekrižen biciklo hmmmm.
Onda mi je Erdol objasnio da ja ne smije da se igram na livadici ali ni da Edy i Dany (moje super komšije koje jako volim) da se voze na biciklu. Čak je na toj tabli i znak da se nes mije penjati po ogradi hmmm, koje nikad nije ni bilo. Užas.
Jak sam tužan i ljut ali meni je bitno da Izlazim sa Erdolom i Belmom u šetnju a novu livadicu ću ja uskoro pronaći.
Kuckamo se uskoro.
Voli Vas Moby!!!!
